Brnjača

Brnjača at the Nemanjić family tree fresco, Visoki Dečani (1346).

Brnjača (Serbian Cyrillic: Брњача, c. 1253–fl. 1264) was a Serbian princess, the daughter of King Stefan Uroš I (r. 1243–76) and Queen Helen of Anjou. Her brothers were Stefan Dragutin and Stefan Milutin. The oldest depiction of her, when she was ca. 12 years old[1] is in the 1264[2] fresco of the burial of Queen Ana Dandolo (d. 1258) at Sopoćani,[1] shown with a crown,[2] although her appearance is anachronistic. She is depicted on a fresco in the narthex of Visoki Dečani dating to ca. 1345, alongside Simeon Uroš and Teodora-Evdokija.[3] She is depicted in the Nemanjić family tree fresco of Visoki Dečani.[4] She was a nun,[3] and did not marry.[5][6] It was earlier believed that Brnjača was the nickname of her mother (named so due to the main estate of her feudal state, Brnjak).[7]

Annotations

References

  1. 1 2 3 4 5 Miodrag Al Purković (1956). Princeze iz kuće Nemanjića. AV ALA printing and publishing. Звала се Врнча, Брњача или Брњча, а по једном читању и Прњача. О њеном имену писао је посебно Д. Костић. Навео је многе етимолошке сличности и правио доста комбинација. Указао је на сличност по звуку с местом Брњаци, ... Најранији лик ове принцезе потиче из времена кад је она била девојчица од неких двапаест година. Налази се на великој фресци која приказује смрт краљице Ане Дандолове. Слика је рађена на северном зиду припрате цркве св. Тројице у Сопоћанима. Поред одра мртве краљице Ане, уз краља Уроша, насликана су и Урошева ...
  2. 1 2 Vranjski Glasnik. 6. 1970. p. 265.
  3. 1 2 Miloš Blagojević; Sreten Petković (1989). Srbija u doba Nemanjića: od kneževine do carstva : 1168-1371 : ilustrovana hronika. TRZ "VAJAT". монахиња Брнча (Брњача, Прнча) ... У припрати Дечана (око 1345. године) насликани су тако мало приметни Симеон, полубрат цара Душа- на, Теодора, сестра царева, као и Брњача, кћи краља Уроша I. Међу многобројним портретима историјских личности у ...
  4. 1 2 Сима Ћирковић; Раде Михальчић (1999). Лексикон српског средњег века. Knowledge. p. 256.
  5. ↑ Olivera M. Kandić (1982). Manastir Gradac. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Могао је то бити неки блиски краљичин рођак, можда чак и кћи Брнча о којој нема много података ссим што се зна да се није удавала јер је касније сликана у лозама Не- мањића.
  6. ↑ Miladin Stevanović (2004). Kraljica Jelena Anžujska. Knjiga-komerc. Ћерка Брнча, која се помиње у немањићким родословима је, по свим изгледима, мало живела и није се удавала, а син Стефан умро је још као дете. Свакако је са собом повела нешто од њој најприсни- је послуге са дежевског ...
  7. ↑ Istorija srpskoga naroda: Vreme kraljevstva i carstva (1159-1367). Kraljevsko-srpska drž. štamparija. 1888. Јелену, познату у нашој историји под именом „краљица Брњача." (") Она му родила два сина: Драгутина и Милутина. Називље се Брњача за то, што је живела у главном месту своје љеудне државе — Брњачи.
This article is issued from Wikipedia - version of the 10/10/2016. The text is available under the Creative Commons Attribution/Share Alike but additional terms may apply for the media files.